Stihovi i osjećanja jednog mladog uma. Realnost je sveobuhvatna, važi za sve i prožima svakog, ali niko ne može da ima potpuno znanje o njoj, već samo nepotpune interpretacije o tome šta se događa tokom dana. Nismo stvoreni da ubodemo srž objektivnosti, ali svakako smo u stanju da iznesemo svoja subjektivna stanja na najljepši mogući način, jer smo svi u tom slučaju isti, svi smo ljudi.

suze na duši knedla u grlu glasna muzika u glavi i samo jedno ime na usnama i samo jedna misao u uzdahu i jedan pogled pred očima dok njegove zagrljaje tražim u rukama drugih ~ 29/11/22 14:51

Zbirka poezije koju pišem od malih nogu

Zvali su me psihopatom, ali nisu znali da u meni, i ako možda bila psihopata, ima više ljudskosti nego što su misli. Prva kratka zbirka pesama

zamisli ogromnu vulkansku erupciju. dim, prašina, magma.. lava hlađenjem gradi novi sloj magmatskih stena. nema tu neke filozofije, to je dokazala nauka. i u meni pršti vulkan iz čijeg grotla izviru reči, osećanja, bol, sreća, misli.. ali njegova erupcija je potkožna. sad recite vi meni, šta dobijamo hlađenjem te silne unutrašnje lave ako ne - slojeve hladne poput stene?

Šta kada toliko žudite da nekome priznate svoja osećanja, ali iz nekog razloga ne možete? Šta kada biste sve dali da možete otvoriti svoje srce prema nekome, ali se plašite osude, plašite se odbijanja i odbacivanja? Iz straha ali i ogromne ljubavi, nastale su pesme... Pesme koje odišu posebnim žarom, svaka za sebe... Nadam se da ćete uživati u pesmama, jer, ovo je tek početak!

Pesme o ljubavi, inspirisane su uglavnom jednom devojkom...mada ima pesama o životu, neuspesima i uspesima....

Zbirka svih plašljivih riječi sakrivenih u svakoj sjeni koju oslikava jedna srećna boja. Uzaludnih riječi koje niko ne želi da čuje. Neizrečenih riječi. Razarajućih riječi koje peku po obrazima dok traže put ka svom smislu. Lutajućih riječi. Izgubljenih riječi. Poezija i prozni tekstovi. Highest rank: #1 in NON-FICTION 💙 #2 in POETRY 💜

Tekstovi posvećeni nekome koga sam volela. NEKI TEKSTOVI SU NA ĆIRILICI!

Mislim da je red da opravdam svoj username. Ovo su stihovi koje sam posvecivala njemu. On ih nikada nije procitao, verovatno nikada i nece, ali to ne znaci da svi ti stihovi trebaju biti zaboravljeni. Svako slovo je satkalo moje srce licno, u naletu ogromne zaljubljenosti, cuvajuci zapisane uspomene koje imam sa njim. Sve ove pesme posvecujem #N. Iako nam nije bilo sudjeno da potrajemo duze, drago mi je da smo makar nekada postojali... Vredelo je, samo zbog par trenutaka neizmerne srece koje je mozda slucajno, mozda namerno poklonio mom srcu. Pamticu te. Tvoju oporu ravnodusnost. I tvoj misticni osmeh.