Kapljice mora

"Trebala bi i ti doći večeras. To bi ti bila odlična prilika da pored mnogih izlazaka naslikaš i jedan zalazak sunca", pogledao je u mene smešeći se.

Spustila sam pogled na svetloplavi lak koji mi se već počeo ljuštiti na vrhovima noktiju iako sam ga bila namazala prošlog popodneva. Talasasti pramenovi tamne kose sklizali su i sakrili mi lice od njegovog pogleda. "Ja ne slikam zalaske sunca."

Ponovo sam podigla pogled i videla kako mu je osmeh splasnuo. Jamice na obrazima skrivene ispod kratkih dlačica brade od svega nekoliko dana više se nisu uopšte nazirale. "Zašto?"

"Jednostavno je. Izlasci sunca za mene predstavljaju novi početak, nove šanse. Zalasci samo predstavljaju kraj."

Pogledao je u more, negde daleko iza mene, i podsmehnuo se. "Ali zalasci sunca su dokaz da se ne trebamo bojati krajeva jer i oni mogu biti prelepi." Odmahnula sam glavom. "Obećavam ti da ću do kraja leta učiniti da zavoliš i njih", izvio je jedan ugao usne te mi namignuo. Nesigurno sam mu uzvratila osmeh. Želela sam verovati u to.