Vredelo je.

{2. DEO KNJIGE "DA LI JE VREDELO?"} 7 godina kasnije

Da sam bila pri zdravom razumu, nikada ne bih pitala ono što jesam. "Pa... tvoja ćerka. Zove se kao ja. Slučajnost?"

Uneo mi se u facu sa polu-zatvorenim očima. "Znaš i sama da nije slučajnost."

"Zašto?" Nastavila sam.

"Z-zato što..." uzdahnuo je, gledajući u dno čaše. "Luna. Mogu naći milion načina da te odgurnem iz svog života, i ti iz njega možeš izaći na još milijardu." stavio mi je pramen kose iza uva. "ali činjenica je da ćeš uvek biti dio mene, i od toga nikada neću moći pobeći."

Srce mi je udaralo snažno, probijalo mi grudni koš. Osećala sam kako mi se krv pumpa u obraze, kako adrenalin teče venama.

"I ti ćeš uvek biti deo mene."

Ostavila sam čašu na sto i ustala se praveći korak napred prema Milošu. Usput se spotičući, završila sam u njegovom krilu, sa mojim nogama oko njegovih udova. Ništa nisam govorila, samo sam gledala pravo u njegove smaragdno zelene oči, tražeći bar tračak neodobravanja, bar jedan znak da on ovo ne želi toliko očajnički kao ja.

•••

Glavni likovi, Miloš i Luna, 7 godina nakon rastanka, ponovo nalaze put jedno drugom. Između borbe da spase prošlost i ne izgube ono što imaju u sadašnjosti, da li će njihova ljubav biti dovoljno jaka da prevaziđe sve prepreke?