Sve što sam mislio da znam o patnji, bilo je smešno kada sam upoznao nju. Sve što sam mislila da znam o sebi, palo je u vodu kada sam upoznala njega. Bila je žena kojoj je trebala pomoć. A ja nisam bio sposoban da pomognem ni sebi. Bio je izgubljeni dečak u telu muškarca koji je želeo da pomogne. Ali nije mogao sam, pa je tražio uslugu. Bili smo tako loši, a tako dobri jedno drugom. Da, bili smo... Ali, možemo li biti dobri i drugima? Ili bar onom, čija budućnost zavisi od nas... Jedino smo tišinu voleli oboje... Jer je tako puno govorila umesto nas... A, jedino su reči mogle da nas zadrže zajedno... Jer, ćutanjem smo puštali da prošlost vodi glavnu reč... Ovo je priča o Iskri i Luki. I njihovoj želji da jedan tinejdžer ima porodicu koja će ga izvesti na pravi put!