Kad sam sreo Veru 🔚

Vera i Vlad

"Nije mi bila namera da se zaljubim, još manje u nekog poput Vere.
Uzdrmala je moj savršeno organizovan i do tančina isplaniran život.
Uz nju sam shvatio da se ljubav ne planira, brak nije još jedna savršeno oblikovana organizacija."
°°°

"Dobar dan, gospodine Petrov!" Prema nama je koračala plavuša širokog, pomalo koketnog osmeha i ljubazno pozdravila mog oca.

"Verice, kako si danas?"

"Odlično, vi?"

"Odavno nisam bio bolje, penzija mi nikad nije bila bliža. Vlad, da te upoznam sa Verom." Okrenuo se ka meni i očima mi pokazao da na devojku koja i dalje ima taj nasmejan izraz lica.

"Moj sin, Vlad. On će me zameniti." Vera prihvata moju ispruženu ruku.

"Drago mi je, Verica. Oči i uši ove firme."