•UVOD•

„Dragi dnevniče,danas je tačno 11 godina od smrti moje jedine utjehe..Moje majke.Od kako se desila pljačka banke u kojoj je ona radila,a na moju žalost i preminula ništa više nije isto.U školi i nisam baš popularna,ali imam i svoje četiri podrške u životu.Tatu,brata,najboljeg dečka i najbolju prijateljicu.Sa Dariom sam već godinu dana i tri mjeseca i realno sam zadovoljna našim slaganjem.Svaki put me sasluša i da mi ubjedljivo najbolji savjet koji može.Zaljubljena sam do ušiju i jako ga volim,ali ipak ne bih nikada bila sa njim da nije Kiare,moje najbolje drugarice,ona nas je spojila i na tome joj neopisivo hvala."-Pisala je crvenokosa u svoj dnevnik kojem je priznavala sva svoja osjećanja i brige koje imala.Za svojih sedamnaest godina ju je potreslo dosta stvari.Smrt majke,bolest brata,otac joj je izgubio posao,selidba...Naučila je da nije sve kao u bajci i kao što nas uče u školama i knjigama.
„Za sedam dana mi počinje škola,iskreno,jedva čekam."Pomislila je crvenokosa zatvarajući svesku debelih korica.Glavu je zabila u jastuk i lagano sklopila oči utonuvši u svijet snova gdje joj je majka bila živa,a brat dobro.