37 Kapitel Laufend Mina je bila, naizgled, veoma prosečna devojka. Odličan učenik kao I odbojkašica iz prvog tima. Nije bila popularna, nije izlazila, imala momke I radila sve ono što su radile današnje devojke.
Bila je povučena, I pomalo nevidljiva.
Akcenat je na onom 'naizgled'
Ispod cele te fasade, ležale su brojne tajne.
A ona najsočnija I najveća, bio je jedan jedini - Uroš Lazarević.
To je onaj lik, za kojim pola škole balavi a druga polovina ga se boji. Sa svojim tamnim očima, aurom lošeg dečka I osmehom od million dolara, svaka devojka bi pala na njega. Bio je glavni 'bad boy' škole, I sasvim slučajno, Minin polu brat.
~*~
''Biće zanimljiva noć, ha?''
Okrenem se i vidim Uroša naslonjenog na zid,sa rukama prekrštenim na grudima. Očigledno je čuo da ću da prespavam kod Filipa.
''Mmm,možda..'' - Kažem zavodljivim glasom,namerno ga izazivajući.
Ni ne shvatim u kom trenutku se našao ispred mene i pribio me uza zid.
Torba mi je ispala na pod, a on je zavukao ruke na zadnju stranu mojih butina, podigao me tako da moram da obavijem noge oko njegovog struka. Ledja mi je držao pribijena uza zid.
"Uroše..šta to radiš?"
Ruke je postavio na moju zadnjicu da bi mogao da održi ravnotežu, ali to nije bilo potrebno, pored njegovog pogleda koji me je držao apsolutno na mestu.
Od jednom, grubo je spojio njegove kukove s mojima.
"Ja sam tu bio prvi. Prvo je meni pripalo. Moje će i ostati."
Prosiktao je dok me je gledao u oči, još jednom nam grubo spajajući karlice.
"Razumeš?!"
~*~
Napomena:
Ova priča već postoji na instagram profilu nas._san , gde sam je pisala dok sam bila adminka. Ovo je editovana verzija te priče.
