5.deo: L:Ne moras sve znati Klimnula sam glavom, uhvatio mi je ruku i povukao me ka sebi, vukao me je do nekog mesta, bilo je zaista lepo Ja:Zasto smo ovde Lukas? Pogledala sam ga zbunjeno iscekivajuci odgovor koji nisam dobila Ja:Ovde si trebao da dovedes svoju devojku Ostro me je pogledao, nije vise ni obracao paznju na okolinu L:Spremi se, sutra putujemo Klimnem nemo glavom i krenem prema autu kako bih izbegla dalji tok razgovora sa njim Ja:Moram kuci, treba da se spremim i da razgovaram sa deckom Pogledao me je zbunjeno, samo sam usla u auto ne obracajuci paznju na njega, usao je i on za mnom L:Kako molim? Imas decka?! Viknuo je na mene dok sam ja zbunjeno gledala u njegov besni izraz lica Ja:Cemu ta vika zaboga.. Stegao je vilicu kao i volan, upalio je auto i krenuo da vozi dosta brzo, strah se pojavio Ja:Lukas uspori! Viknula sam na njega dok su mi se ruke uveliko tresle od straha, da li je on normalan Ja:Uspori molim te! Suze su pocele da kvase moje lice, prekrila sam oci rukama ne mogavsi vise da gledam put kojim smo isli velikom brzinom L:Rea, zasto places? Rea? Uhvatio je moju ruku, od toliko suza nisam ni primetila da smo stali, pogledala sam ga uplaseno i izasla iz auta trcajuci ka svojoj kuci, uletela sam unutra kao munja bez glave i zalupila vrata potom ih i zaključala. Stala sam tih uz vrata i spustila se niz ista, suze su ponovo pocele da natapaju moje vec mokre obraze, brisala sam suze uporno ali bezuspesno, strah me je preovladao. Cula sam kako mi se laptop oglasio, brzo sam obrisala suze i otrcala na sprat, pogledala sam u laptop i ugledala njegovo ime. Aleksa. Progutala sam knedlu u grlu i javila se Ja:Hej? Gledala sam u ekran koji je prikazao ljubav mog zivota, nasmejala sam se A:Ej ljubavi, kako ti je prosao dan? Razmisljala sam, i setila se kako sam mogla da poginem sa svojim manijakom od sefa Ja:Divno mi je bilo, sutra sa sefom putujem u Francusku Pogled mu je bio zaboden u zid iza mene, pogledala sam iza sebe ali niie bilo nicegaAll Rights Reserved
1 part