5 chapitres En cours d'écriture Jednog dana kada shvatiš da se jednostavno nemaš za šta više boriti, da si izgubio i da se moraš pomiriti sa životom, sakupiti sitne deliće koji su ostali od njega i živeti kao ljuštura, tada sa sigurnošću možeš reći da znaš šta je život i da si iskusio sve što ti život i sudbina mogu naneti. To se desilo i meni. Običnoj devojci koja je mislila da je konačno sredila svoj život i da je srećna. Ali sada sam naučila, na teži način, na žalost, da srećan kraj i srećan život ne postoje. Postoji samo realnost na koju zaboravimo kada nam zrno sreće pokuca na vrata. Realnost koja nas tako jako udari i spusti na zemlju kada istrošimo to zrno sreće. I to je to, to jedno zrno sreće koje svako dobije samo jednom u životu, sada to znam. Naučila sam svoju lekciju i ne planiram više nikad da ponovim istu grešku. "Ne nadaj se ničemu i nikad nećeš biti razočaran" - rečenica koju je sebi stalno ponavljala ne znajući da sudbina i zivot nisu završili sa njom. Nije znala šta se sprema iza ugla ali bez obzira koliko bolno iznenađenje bilo vredeće svake prolivene suze, jer ipak je to život, pun boli koju ćeš dugo pamtiti ali pun izvanrednih trenutaka koje ćeš zauvek pamtiti.
Svi znamo da svaka devojka žudi da upozna svog bad boy-a, da ga promeni, da ga voli i da on voli nju. Da on samo za nju bude dobar i da ona samo za njega bude loša. Ali... Šta se desi kad vam jednostavno nije suđeno? Pa desi se to da neko ode, neko ostane povređen i sam. Desi se priča koja je usledila posle srećnog kraja. Desi se priča zbog koje i posumljamo da uopšte postoji srećan kraj.Dese se čuda, ma koliko ona neočekivana, lepa i neželjena bila, dese se. Dese se čuda života koja iako nisu lepa imaju razlog zbog kog su tu. Jer ipak je život samo jedan veliki vrtlog iz kog ćeš izaći ili onako kako ti želiš, zdrav, srećan i zadovzadovljan ili onako kako te on sam odbaci, tužnog, samog i slomljenog.
