Ak sretneš moju babu, negde samu na sokaku, ti joj priđi srca laka, kao da je tvoja baba. Pomozi joj, mali druže, jer je noge slabo služe, a i oči teško vide, pa mi baba slabo ide. Prepoznat ćeš moju babu, i po hodu i koraku, i po beloj sijedoj kosi, i po štapu kaj ga nosi. Kroz roj kola i auta, prevedi je prek puta, da u vrevi bučnog grada, moja baba ne nastrada. A kad baba dojde kući, sretno će joj srce tući, o tebi će, sva u sreći, mnogo lepog meni reći. - Jedna Lorina. ©lorajekraljicaAll Rights Reserved
2 parts