Pisma prijatelju

"Dragi prijatelju,

Kroz život sam gazila, a da nisam znala ko sam ni šta sam, koja je moja svrha, kada ću biti istinski ispunjena. Pomalo sam otuđena, neostvarena, depresivna, melanholična i definitivno neizlečivo anksiozna.
Sada tražim jednu stvar koja će upotpuniti moj identitet i odrediti definiciju mojeg postojanja. Želim da olakšam sebi odmah. Nemam bliskih prijatelja, ne ispunjujem iščekivanja svojih roditelja, pomalo sam neambiciozna. Možda pomisliš da sam dosadna. Ali to je potpuno u redu jer ovo pismo nije nikome adresirano, samo je stavljeno tu u rupu zida, između dveju ostarelih cigli za slučaj da ovo pismo neko pokupi.
Jer ako ga zaista neko nađe, želim da mi pomogne. Ukoliko zaista ovo čitaš, krenućemo postepeno. Prvo od imena.

Zdravo, ja sam Veronika Avramov. Možeš me zvati Roni."