Jer zajedno smo najbolji ✔

„Rekao si da budem doma pa i jesam."

„Bože, kako si samo dosadan." Preokrenem očima kada netko pozvoni na vrata.

„Vjerojatno je."

„Pa otvorila bih mu da više prestaneš pričati."

„Znaš šta, Drukeru? Aj bok! Neću da tvoj štićenik čeka ispred vrata." Ljuto mu prekinem.

Toliko ga volim, a toliko ga želim ubiti.

Zvono se začuje ponovno.

„Evo me, evo me." Mrzovoljno kažem te se ustanem iz fotelje i odem do ulaznih vrata.

Lik je jako nestrpljiv. Baš me zanima kakav je još.

Stisnem kvaku i s velikim, toplim osmijehom otvorim vrata.

Osmijeh mi se izbriše s lica kada vidim tko stoji ispred mojih vrata.

(********)

„Ne znaš koliko si mi falila." Dlanom koji je na obrazu, približi moju glavu svojim usnama i ostavi jedan poljubac na mom tjemenu.

„I ti si meni falio." Okrenem se cijelim tijelom prema njemu i ušuškam se u njegov zagrljaj.