Svi nekako tonemo, ja sam odavno potonula. Progutao me je ponor bola, tuge i nesreće. Moje plavo nebo se natmurilo i postalo crno. Bez i jednog zračka sunca. Potonula sam sa bocom votke u rukama i očiju napunjenih suzama. Davila sam se u toj jebenoj votki, bez ikoga da me podigne, da mi pomogne, da me spasi, sve do tada, do tog trenutka, dok te duboke i plave oči nisu pogledale u moje. Sve dok se nije pojavio On.Todos los derechos reservados
1 parte