Reminiscence

"Jednom kada vam oči budu zavezane, okružene tom teškom maramom, stežu vas, ne možete pobeći. Ne vidite nikoga, pa ni sebe. Bežite. Samo bežite, stalno. Postaje sve gore, tamnije. Vama su oči opet zavezane i nema nikog da odveže maramu sa vašeg lica. U slučaju da se dogodi, kažem vam, meni jeste, nisam znao. Nisam znao kako da joj pomognem. Nisam video ono što je iza njenog ozbiljnog lica. Nisam video da je to bila ta marama koja je prikrivala ono iza. Nisam znao.. Ali opet, nisam je želeo pustiti. Jeste bežala, jurio sam je. Sve je bilo teško ali kako kažu, trud se isplati, bar sam verovao. Njene suze bile su skupe, ona ih je krila, pazila ih je. I ako se desi, kažem vam opet, bilo koji način, makar onaj najgluplji jer reči su slabe. Reči blede, nestaju. Na delima stojimo. Samo budite onaj koji će odvezati maramu dok ne bude kasno. Ako vas zanima, ja sam je odvezao. Možda nisam imao najbogatije stvari pored sebe, nisam imao ogromnu priču. I možda vam nije ništa posebno, ali meni znači, nama je bilo lepo. I ako vas zanima, ispričaću vam kratko, neće biti dugo"