Slobodanka Pejović je žena koja je čvrsto vezana za tlo pod svojim nogama. Svesna svoje privlačnosti i ugleda, jednostavno, ona je žena koja hrabro gazi svoj životni put i ne ustručava se da uvek, po cenu svega kaže istinu. Svaki problem za nju je rešiv, a žaljenje i prenemaganje ubijanje sopstvene volje i razuma. No, kada upozna Dariju, prelepu ruskinju par decenija mlađu od nje shvati da je njen život monoton mozaik bez ijedne vredne uspomene. Ili samo ona to tako misli... Darija daje sve od sebe da pomogne hrabroj i samosvesnoj ženi da se vrati u svoju ljubavnu istoriju i shvati da svako od nas u nekom delu svog srca čuva tokom života stvorene uspomene. Jedna, ali vredna uspomena na Aleksandra i ponovni susret sa njim podsetiće Slobodanku na sve njene uspomene koje će ona sa radošću podeliti sa mladom ruskinjom koja je zalutala u Beograd u nadi da će naći inspiraciju za dobru ljubavnu knjigu o kojoj mašta još od srednjoškolskih dana. *** -Ruskinja, kažeš?-gleda me pronicljivo, skenira ledenim očima moje u čudnu liniju iskrivljene usne, a potom i cipele koje se skoro i ne vide od debelog sloja blata na njima. -Upala sam u baru. -Ne zanima me. Samo se prezuj i onda ćemo razgovarati.-široko se osmehnem i bez pitanja pokupim maramice sa njene strane stola, pa krenem put toaleta ostavljajući za sobom tragove blata. Cover-@zvezdanaprasina/@lignjoslavka 💜All Rights Reserved
1 part