...

proslo je svega 2 godine od kad se doselila moja zivotna katastrofa. Mislili su da ce sve resiti tablete, ali nisu... Moje psihicno stanje je isto kao i pre 2 godine...

Moja bliska depresija je trajala 2 godine iz koje nisam mogla da izadjem, sve dok me nisu pustili. Pustili i oslobodili me. To se zvala sreca...

Nakon sto su me pustili, shvatila sam da sam sada puna sebe da se istim ljudima osvetim. Zasluzili su moju osvetu. Moja porodica koja se nije ni zabrinula za mene... I covek koji je za sve zasluzan..
Ali...

Nikada nisam mislila da ce sve biti san. Svi ti provedeni trenuci su pali u vodu. Pali i izgubili se u mojoj provaliji nesrece...

Zbog Ali-ja sam izgubila svojih 2 godine svog zivota... Svaki proveden dan u ludnici bih provela sama u sobi poput zatvorsme celije. Nisam imala svoju slobodu. Prvih mesec dana sam mislila da je sve to san, ali tad sam videla nesto... Nesto sto mi je srecu u ludacki zivot.

~ostavite misljenje o uvodu u komentarima🖤