sami saznajte...

Nakon 2 godine sam se prosetala tom jako poznatom ulicom. Osecala sam se kao stranac, kojeg svi znaju. Nekako, sve je bilo drugacije.. Nije vise ono tamno i mracno mesto, vec je ceo grad bio popunjen radoscu dece.

Setajuci istom ulicom, naisla sam i na skolu... Ostala je ista... Cim pomislim na istu, u glavi mi se sakupe sva secanja iz skole. Secanja iz sna... Jos se nisam pomirila sa sobom da je sve to ustvari bio san...

Kroz nekoliko minuta sam usla u jedan parkic, no sela na klupu i ostavila sve iza sebe. Iako zelim da ostavim sve iza sebe, bilo je nemoguce zaboraviti Ali-ja i njegovu bracu, koja me zapravo ni ne znaju.

*15 minuta kasnije*

Nekoliko minuta kasnije, parkic se popunio... Videla se ta sreca u decijem osmehu. Nisu toliko nesrecni koliko sam ja bila. Sada, kada sam spremna da im se svima osvetim, ustanem sa klupice i skinem jaknicu sa ramena i bacim je po strani.

Sa osmehom prvo odlucim da odem do grada, gde cu uzeti nekoliko stvari.

*Pola sata kasnije*

Cim se nadjem na glavnom trgu, stanem iza jednog coska, te rasirim ruke. Energija je vladala mojim telom. Posle par sekundi, izadjem ispred ogledala, koji se nalazio van prodavnice, zakacen na zid. Nisma pronasla zvoj odraz u ogledalu, sto znaci da idalje imam moci.

Sa osmehom udjem u prodavnicu i krenem da uzimam nekoliko lepih majica. Sve se odvijalo lepo, dok jedna zena nije krenula da vristi.

Xx:"Obezbedjenje!"
Xx2: "Sta se desava?"
Xx:"Zasto lete stvari?"

Jedva sam cekala ovakve reakcije ljudi. Jednostavno mi prija na dusi da vidim ovakve reakcije. Gledajuci po radnji ostale stvari, naidjem na jedne prelepe crne stikle. Odmah ih uzmem,te sednem da ih isprobam. Bile su kao stvorene za moju nogu.

Uzevsi crne pocepane farmerke, udjem u kabinu da ihprobam. Posto nisam mogla da ih navucem preko zadnjice hahaha, izmem veci broj, koji bi mi bio top.