Moje sve

Đurđina Alempijević je devojka rođena u običnoj bolnici, kao i verovatno svaka beba iz okoline. Imala je divnu majku. I dve divne sestre od najranijeg detinjstva. Samo što nije sve bilo tako jednostavno kada je ona bila u pitanju. Istina, volela je cveće, i njena bašta je bila najšarenija u celom selu, i pričalo se kako je imala cveće za svako godišnje doba, bila je lepa i pametna, i onda kada pročitate rečenicu bez stajanja ovo je otprilike trenutak kada zastanete da uhvatite vazduh i onda shvatate da je bila samo to. I možda sestra još jednog momka koji je možda slučajno zaljubljen u njenu najbolju prijateljicu, i samo možda devojka koju je jedan čovek jednom davno obećao nekom drugom. Devojka koja je volela da gleda kako kiša pada i da miriše ostarele stranice knjiga, bila je nečije sve, a da to čak i nije znala. A nije to znao ni on...