"Do pre mesec dana sam bila žena čoveka ispred kog su svi drhtali, a sad očajnički zovem u pomoć dok klečim pored njegovog tela."
Na Balkanu nemate o mnogo čemu pisati, sem o devojkama koje su stavile cenu na čelo, i o momcima koji su stavili pištolj za pojas.
Antonija je devojka iz Zagreba, čija je majka, zajedno sa svojim mužem, pobegla pre dvadeset pet godina iz Beograda zbog tragične sudbine koja ju je zadesila. Antonija završava u Beogradu i udaje se za Teodora, beogradskog kriminalca. Oduvek je znao da će oženiti Antoniju, makar morao da je otme.
Neslaganje sa ocem, zatim sa majkom, gubitak bebe, smrt prvog muža koji umire pod njenim nogama, otmice, kriminalna banda, ubistva, kao i smrt drugog muža koji joj umire na rukama, događaji su koji su joj se dogodili do dvadeset i treće godine.
Nakon smrti Teodora, i cele te kriminalne grupe, volju za životom joj daje osveta i zbog nje ostaje u Beogradu.
Koliko nam je cudno kada cujemo da je ovo nekome drugi nbrak. Vecinu vremena to smatramo cudno, ja cu ovde pokusati da vam pokazem da nije sve sto nam treba u prvom braku. Nekada smo prosto samo sretniji i sa pravom osobom u drugom braku.
Darija je Ruskina koja na ledjima nosi vezu izmedju njene i Italijanse mafijaske porodice. Dala je sve od sebe ali to nikada nije bilo dovoljno. Pokusala je da sve sredi na svoj nacin.
Koliko je drugi brak uspesan? Moguce li je zavoleti nekoga nakon sto imamo jedan propali brak iza sebe, pa cak iako je taj brak bio samo zelja drugih?