Srešćemo se opet

U ovoj tami gde svetlost najmanje biva, moja duša spoznala je tebe. I neću reći naglas tvoje ime, ono mi sad ništa ne znači onoliko koliko mi tvoje toplo srce sada treba. A nisam ni ja znala, baš kao i ti, onda da te volim onako kako si zaslužio a znam da sam mogla to bolje, jače i lepše. Mogla sam te voleti više, da sam samo smela. Nešto je bilo u tvom pogledu. Taj pogled u daljini koji je od mene bežao, taj tvoj beg me je plašio. Kome ideš tamo? Koga tražiš kad sam pored tebe ja? To te nikad nisam pitala jer sam se bojala tvog odgovora. Znam, ona pre mene što je bila još uvek je tu stanovala. Za mene tu nije bilo mnogo mesta. Zato smo se izgubili ali srešćemo se opet...