Tragom Godina

„Idi"

„Ne" Prosapucem skoro necujno, a on me pogleda pravo u oci. Taj pogled, to lice. Uvek bih ga prepoznala. Ma gde god bili. On je jedina stvar koja me podseca na proslost a da je mrzim.

„Zasto mi ovo radis?" Pita kad mi se priblizi i stavi svoje sake na moje lice. Stavila sam svoju ruku na njegovu i blago je stisnula.
To bi smo radili svaki put kad' bi smo se svadjali. I nekako, uvek se pomirimo posle toga. Ali, tada smo bili zajedno.

„Ne zelim da me odgurnes od sebe. Molim te. Ti si jedini osoba koja mi nije zabila noz u ledja." I tu sam se slomila. Nisam mogla vise. Rekla sam sve sto sam stvarno mislila.

„Evo moje stare Matea" Blago se nasmejao te sam i ja kroz suze. Ne smem da ga izgubim.

„Zasto ti je toliko stalo kad pokazujem emocije?" Upitam, mazeci njegovu ruku koja je stajala na moj licu.

„Zato sto, kada si hladna, samo glumis. I znam da te manje boli kad pokazujem emocije nego kad glumis ledenu kraljicu."

Nasmejao se te je svoj pogled sa mojih ociju spustio na moje usne.