Kristal Vaseljenski

Rekla mi je da ne zna ko je..
Rekla je, kako je zbunjena i ne snalazi se dobro u ovom svijetu. Kao da su svi ostali snalažljiviji, mudriji...pametniji..Međutim, imala je upornost. To je ono što je sebi priznala, a možda i jedina stvar koju je smatrala svojim kvalitetom. U razgovoru, često se izvinjavala. Kada sam je pitao zašto to radi, kazala je da ne želi da pomislim kako je čudna. Dugo smo razgovarali. Svaki moj pokušaj da doprem do nje je bio uzaludan. Ja, iako sam znao u čemu je problem, nisam znao i rješenje. Nikada ga nisam pronašao, i vremenom, shvatio sam da jedino rješenje koje postoji ona sama posjeduje već u sebi. Tako sam joj i rekao. Dodao sam, kako nikada nisam sreo takvu ženu, tako čednu i iskrenu, a tako bolnu. Da, boljela me je. Na stranu sve, boljela je. I dan danas mišljenja sam da Gospod nije stvorio ženu od muškarčevog rebra. Već da je ona, sveukupno gledajući ženske sudbine, nastala iz suze Gospodnje.