Cutis

Umesto da me recima grlis,
tako lako me k'o zacine u avanu mrvis,
i ne maris,
ne dotice te,
ta bol,
nastavljas da udaras.

Progovori bar nesto,
makar samo slovo,
prekinimo cutanje,
opet igras neku igru vesto,
sve nesto novo,
prekinimo mucenje.

Ne vredi,
tvrdoglavost ne popusta,
ponovo me tako nisko uvredi,
hladnim pogledom,
uopste ne stedi,
srce ionako razum ne slusa.

Cutis,
k'o da imas prava da se ljutis,
to samo meni pripada,
opet propao pokusaj srce da zaustavis.

Zlatica Jankovic