ljubav ili osveta

UVOD
Trrrrrn. Zvoni. Uzela sam knjige, i krenula prema kantini za ručak. Začuo se meni poznat glas, dozivao me je. Profesor:Ana.-okrenula sam se i pogledala, zastala sam i blago se nasmejala. Prišao mi je. Ja: Izvolite profesore. Profesor: Ana, da li bih te mogao nešto zamoliti? Ja: Da? - rekla sam podignuvši obrvu.
Profesor: Ti znaš, da imamo još jedno polugodište do kraja, tebi to
nije problem jer učiš redovno, ali.. nekima jeste, pa kao njihov
razredni, ne želim da padnu godinu. Ja: Pa..Kakve to veze ima sa mnom? Pogledala sam ga zbunjeno. Profesor: Da li bi mogla pomoći nekima.. Ja: Kao na primer?
Profesor:Harryu.-Oboje smo pogledali u njega, stajao je kod
ormarića sa još nekim tipovima. Bio je obučen u belu, nešto užu majicu
koja je ocrtavala njegovo savršeno građeno telo, te tamne farmerke, i
svetlo smeđu kosu, oblikovanu gelom tako da je blago podignuta. Ne volim
baš takve tipove jer su mi nekako previše čudni, ma plaše me, a i
drugačije se ponaša nego drugi. Okej, nije ufuran i tako to, ali je
nekako... poseban, drugačiji. Ponaša se hladnokrvo prema svima, ma...
zatvorila sam oči i tiho prošaptala ''Šit.'', a onda pogledala u
profesora. Ja: Zašto to ne pitate Uroša ili Minu.. i oni su štreberi, ''kao ja.''
Profesor: Zato što u tebe imam poverenja, i znam da ćeš uspeti. Neću
više da te zadržavam, idi u kantinu, a ja odoh porazgovarati s njim o
ovome.-Profesor se okrenuo i otišao do njega. Stajala sam još uvek onde i
buljila u njih nesigurnim pogledom. Čula sam kad je on rekao ''Šta? S
njom, sa štreberom? Nema šanse . Budite zadovoljni što uopšte dolazim
ovde, u ovu jebenu školu i na vaše proklete časove.'' , tad sam
spustila pogled, okrenula se, i krenula prema kantini. Sela sam za jedan
sto, naslonila glavu na ruku i razmišljala.