UVOD
Trrrrrn. Zvoni. Uzela sam knjige, i krenula prema kantini za ručak. Začuo se meni poznat glas, dozivao me je. Profesor:Ana.-okrenula sam se i pogledala, zastala sam i blago se nasmejala. Prišao mi je. Ja: Izvolite profesore. Profesor: Ana, da li bih te mogao nešto zamoliti? Ja: Da? - rekla sam podignuvši obrvu.
Profesor: Ti znaš, da imamo još jedno polugodište do kraja, tebi to
nije problem jer učiš redovno, ali.. nekima jeste, pa kao njihov
razredni, ne želim da padnu godinu. Ja: Pa..Kakve to veze ima sa mnom? Pogledala sam ga zbunjeno. Profesor: Da li bi mogla pomoći nekima.. Ja: Kao na primer?
Profesor:Harryu.-Oboje smo pogledali u njega, stajao je kod
ormarića sa još nekim tipovima. Bio je obučen u belu, nešto užu majicu
koja je ocrtavala njegovo savršeno građeno telo, te tamne farmerke, i
svetlo smeđu kosu, oblikovanu gelom tako da je blago podignuta. Ne volim
baš takve tipove jer su mi nekako previše čudni, ma plaše me, a i
drugačije se ponaša nego drugi. Okej, nije ufuran i tako to, ali je
nekako... poseban, drugačiji. Ponaša se hladnokrvo prema svima, ma...
zatvorila sam oči i tiho prošaptala ''Šit.'', a onda pogledala u
profesora. Ja: Zašto to ne pitate Uroša ili Minu.. i oni su štreberi, ''kao ja.''
Profesor: Zato što u tebe imam poverenja, i znam da ćeš uspeti. Neću
više da te zadržavam, idi u kantinu, a ja odoh porazgovarati s njim o
ovome.-Profesor se okrenuo i otišao do njega. Stajala sam još uvek onde i
buljila u njih nesigurnim pogledom. Čula sam kad je on rekao ''Šta? S
njom, sa štreberom? Nema šanse . Budite zadovoljni što uopšte dolazim
ovde, u ovu jebenu školu i na vaše proklete časove.'' , tad sam
spustila pogled, okrenula se, i krenula prema kantini. Sela sam za jedan
sto, naslonila glavu na ruku i razmišljala.
UVOD
-Karla Pov
-Novac je moć i novcem se može kupiti sve. Osobito kada govorimo o mojoj obitelji, obitelji Kovačević, najbogatijoj obitelji u Hrvatskoj, ali stvar je u tome što ja nemam ništa od njihovog novca, jer je to novac mog oca, a ja moram raditi kako bih zaradila svoj. Moj otac Igor i majka Kristina rastali su se prije dosta godina, a nakon toga on se oženio Martom, egocentričnom sponzorušom koja je s mojim ocem samo zbog novca. Pa valjalo bi da kažem par riječi i o svojem ocu, ugh, lažljivac, najgori otac ikad, šef, brine samo o njegovom novcu i o onome što je za njega isplativo. I pri kraju tu je i moja polusestra Anja, ona se bavi samo dvjema stvarima: šopingom i samom sobom, njezin najveći cilj u životu je da se uda za bogatog dečka. I dalje živim s ocem jer on ima skrbništvo nada mnom, ali da se mene pitalo oduvijek bi živjela s majkom. Pa sada nešto o meni.. Imam 19 godina i pohađam ekonomsku školu, zadnju godinu, moja najbolja prijateljica Elena, pohađa istu školu, ali ona je odabrala dizajnerski smjer. Nas dvije se družimo od kada smo bile vrlo male, to je vjerojatno zbog toga što ona živi samo par kuća dalje od mene, jednostavno smo nerazdvojne.