Večna promena

„Da li si ikada pomislio da bi mi mogli stići dovde?" Pogledam u Harija sa malim osmehom dok su mi i posle svih ovih godina u stomaku i dalje igrali oni dobro poznati leptiri kad god sam bila u njegovim rukama ili u njegovoj blizini.

„Nikada nisam pomislio", odgovori mi kroz uzdah nakon kog usledi sitni osmeh terajući me da ga zbunjeno i upitno pogledam.

„Znao sam to od prvog puta kada sam te ugledao." Stavi ruku na moj obraz mazeći ga nežno gledajući me pravo u oči onim svojim predivnim zelenim biserima koji su sijali čini mi se jače od upravo ovog zalazećeg sunca.

„Znao sam da ovo što sada imam, mogu da imam samo sa tobom i ni sa kim više, nikad. Sad i zauvek." I tako, zbog samo jedne rečenice moje srce se istopi i jedna suza krene niz moj obraz.

„Sad i zauvek." Ponovim i klimnem glavom na šta mi se nasmeši i spusti usne na moje ljubeći me onako kako samo on zna dok sam mu ja uzvraćala isto kao i uvek.

Velika duša zarobljena u telu tužne osamnaestogodišnjakinje željne ljubavi.
Neostvarivi snovi dečka sa slomljenim srcem.
Šta se desi kada se slučajem okolnosti njih dvoje sretnu? Da li se sklopi neraskidivo prijateljstvo ili se rodi ona dobra, stara ljubav?

Započeta: 1.2.2015.
Završena: 9.2.2018.