First Love - I part

Zovem se Sara Horan, imam 17 godina i trenutno zivim u Srbiji.Trenutno, da. Planiram da se odselim, a o tome ce mo kasnije. Imam dugu plavu kosu, plave oci. Ma da ja predjem na nesto drugo. Decko, decko o daa , pa nemam ga . Recimo da sam raskinula pre 2 godine s deckom kojeg i dalje volim, ali ...Ma ja njega ni ne znam, nisam ga nikad ni videla, to je komplikovano..U kontaktu smo, ali pre godinu dana se preselio u Njujork, barem mi on tako rekao. Od tada nismo vise u kontaktu. O da, zove se Marko , takodje ima isto godina koliko i ja (17).Pa kad smo vec kod njega, od kada smo raskinuli nisam ista soba. Promenila sam se postala sam hladna, ne verujem ljudima, cesto sam sama. Tako je vec par godina. Majka mi je predlozila da se preselim u London i tamo da zavrsim skolu. Naravno, pristala sam. Ipak ja volim da putujem. Cekala sam da zavrsim drugu godinu i tako da od trece godine krenem u novu skolu. Tako je i bilo. Evo me, u avionu. Dosao je i taj dan kada cu moci konacno da se osamostalim. Polako je krenuo, kako se digao sa tla, osetila sam nesto u stomaku, nasmejala sam se . Tako divan pogled iz avino, presrecna sam. Uzela sam slusalice, pustila neku laganu muziku i zaspala sam. Posle nekoliko sati probudio me neki, nezan i lep glas. To je stjuerdesa 'Uskoro slecemo, vezite se dok se ne spustimo' . 'Evo ga, London, da li ja ovo sanjam?' Tiho sam rekla. Sleteli smo, uzela sam svoje kofere i dozvala taksi. 'Kuda idemo?' Upitao me je jedan, jako lep taksista. 'Uh, gde je , samo momenat, a evo ga, vodite me ...(Rekla sam ulicu) .. 'Hvala vam' odgovorila sam sa blagim osmehom. 'Ne, evo ti moj broj, nova si pa ako ti treba poziv, okreni me' , Uzviknu, iznenadila sam se, uzela sam papir, 'Hvala ti, cao' . Izasla sam iz taksija i gledala u jednu veliku zgradu 'Ovo je sigurno moja, divna je' . Usla sam, postavila kofere na jedan deo, pogledala sam kucu, jako je lepa. Odlucila sam da malo prosetam gradom, da pogledam gde sam se zapravo ja doselila. Spremila sam se i izasla.