First Love - II part

Spremila sam se i izasla. Grad je bio pun raznih ljudi. Polako dok sam lutala ulicama Londona videla sam neki park, uputila sam se ka njemu. Volim parkove, volim da dodjem , sedim i razmisljam o svom zivotu. I eto me, sela sam na neku klupicu, golubovi su leteli naokolo, decica su se igrala. Osetila sam da neko mi prilazi, zatim je stavio svoju ruku na moje rame, skocila sam se i okrenula, srce je lupalo od straha. Kada sam se okrenula videla sam decka, prelepog sa crnom kosom, sivim ocima, visok je, imao je rupicu na obrazima, zar to nije nesto najsladje? 'Izvini ako sam te uplasio?' upitao me ja blagim osmeohom. O te rupice, tako je divan. 'Ko si ti?' Zbunjeno sam ga upitala. 'Ja sam Marko, video sam da sedis sama pa sam hteo da te pitam da li mogu da ti pravim drustvo?' . 'Sara, izvoli sedi', srecno sam mu odgovorila. ' Ti si iz Srbije?' , iznenadila sam se ' Da, i ti?' , 'Da, pa kad si se doselila?' , 'Danas, mislim malo pre, ahha' , ' Pa onda ako zelis da prosetamo malo, da vidis?' , razmisljala sam i onda sam rekla 'Moze, hajdemo', tako smo setali, prolazili smo pored nekog restorana. 'Hoces da stvratimo?' upitao me je, 'Moze.' , narucili smo neko pice, a on mi je stalno postavljao pitanja, na koja sam naravno odgovarala, pitao me je nesto vise o svom zivotu, ispracala sam mu sve. 'A ti, pricaj mi ti tvoj?' radoznalo sam ga upitala. 'Moj, pa evo ovako...' , pricao mi je ja sam se udubila, umalo da pocnem da placem, nije imao neko detinstvo'. Eh, zatim smo se setali, stala sam da pogledam nesto. Uhvatio me je oko struka, okrenuo i polako privukao k sebi. Svoje usne je priblizio ka mom vratu. Zmarci su prosli kroz mene. Njegovo celo je dodirivalo moje, a onda su se nase usne spojile. Ne znam kako se to desilo, jednostavno nisam mogla da ga odgurnem od sebe, kako je moguce da neko moze da odbije to.
Rastavili smo se, gledala sam u njega. 'I-iz--iz-izvini, mozda nisam ovo trebala da uradim', zamucala sam, srce mi je jako lupalo, nisam znala za sebe.....