Želela bih da te vidim i kad si ljut
smirim,
da te u oči gledam i nikome ne dam,
da te volim i ljubim i nikada ne
izgubim,
da te držim za ruku i uklonim svaku
muku,
da mi budeš bliže i da me bol ne
sustiže,
da ti na grudima ležim dok uživamo u
malinama svežim,
da gledamo tvoj omiljeni šou i bliskost
ublaži bol,
da se budim pored osmeha tvog i
pogleda tog,
što mi srce zaustavi na tren, je dokaz
da si voljen.
Želela bih da u tvojoj majici provodim
noći,
da mi suze brišeš i kažeš da sve će
jednom proći,
samo ljubav naša neće moći,
da me nosiš i govoriš svima da me
voliš,
da mi kosu mrsiš i na lošu reč o meni
svima prkosiš
da mi praviš ukusne i slatke palačinke,
a uveče na terasi da pijemo kafu dok
sviće,
da te teram da mi kupiš šećernu vunu
plave boje,
da mi kažeš jel mi nove farmerke dobro
stoje,
da mi u kosu staviš cvet, da imam još
nešto tvoje,
da to srce što u tebi kuca bude moje,
da kada nismo jedno pored drugog,
blizinu stvorimo uz pomoć razgovora
dugog.