Želela bih da te vidim i kad si ljut smirim, da te u oči gledam i nikome ne dam, da te volim i ljubim i nikada ne izgubim, da te držim za ruku i uklonim svaku muku, da mi budeš bliže i da me bol ne sustiže, da ti na grudima ležim dok uživamo u malinama svežim, da gledamo tvoj omiljeni šou i bliskost ublaži bol, da se budim pored osmeha tvog i pogleda tog, što mi srce zaustavi na tren, je dokaz da si voljen. Želela bih da u tvojoj majici provodim noći, da mi suze brišeš i kažeš da sve će jednom proći, samo ljubav naša neće moći, da me nosiš i govoriš svima da me voliš, da mi kosu mrsiš i na lošu reč o meni svima prkosiš da mi praviš ukusne i slatke palačinke, a uveče na terasi da pijemo kafu dok sviće, da te teram da mi kupiš šećernu vunu plave boje, da mi kažeš jel mi nove farmerke dobro stoje, da mi u kosu staviš cvet, da imam još nešto tvoje, da to srce što u tebi kuca bude moje, da kada nismo jedno pored drugog, blizinu stvorimo uz pomoć razgovora dugog.