Da, gospodine?

"To što osećaš tu, osećao sam i ja svakog dana kada te gledam, samo po celom telu." Dušanovi prsti konačno su ušli i stvarno mi je pokazao šta je osećao.

Krenuo je da pravi krugove njima i njegove usne nije pomerao sa mog uha jer je želeo još uvek da mi priča.

"Osećaš li to?" Šapnuo je dok je pravio veći pritisak i brži ritam.

"Ta vatra što se trenutno rasplamsava kroz tebe, to je to."

Ne znam kako sam uspela da kažem da kroz izdisaj dok sam blago upadala u još dublji trans.

"Je l da da je neverovatan osećaj? Želela bi da se nikad ne završi, ha?" Nastavio je dok je drugu ruku polako stavljao meni na potiljak.

"Tako se osećam kada sam oko tebe, kad se ti smeješ. Sada možeš da osetiš i sama."

Noge su počele da mi se tresu, nemoćna da zadržim baš tu vatru u sebi dok mi je prstima nju stvarao.

Ovo nije priča kakva vam se čini da jeste.

Ovo je triler.