Da li ste ikada imali osećaj da niste sami u kući, a sigurni ste da jeste? Da li imate one noći bez sna jer razmišljate o najgorim stvarima? Kad sat otkucava ponoć, tada se stvari menjaju, tada vaša osećanja zaigraju i tada se zapitate da li je sve ovo realnost. Uvek kada šetate kroz kuću, kao da je neko iza vas, svaki mali zvuk vas uplaši i uplašite se od svake senke. Ne smete da izađete u mračan hodnik i ne idete nigde gde nema svetla. To je sve vaša mašta-barem tako mislite. Sve je stvarnost, ono najgore što vidite je isto stvarnost, a kada dođe jutro, sve to prođe, ne osećate strah, ne osećate ništa. Sve je normalno, ali se stvari naglo promene dok je mrak. Ko zna, možda vas neko zaista posmatra iz tame?