Azurne noći I

Sanjam da hodam po putevima satkanim od tvojih poljubaca, dok me njegovi peku...

Govorim u mislima tvojim glasom, a njegov me doziva i moli moju dušu da ne odem jer bez nje ne postoji...

Grlim sebe, zamišljajući tvoje ruke umesto svojih, dok me njegove čvrsto stežu i govore: "Probudi se, on ne zaslužuje biti tvoj san!"...

Gledam u tvoje oči misleći da su zvezde, dok zvezdana prašina sa njegovim suzama izvire iz njegovih očiju. One jedine kod njega nisu laž....

Pevam onako kako ti želiš da čuješ, dok on sluša reči pateći...

Ljubim samo tvoj lik, dok njegov mi ne da mira i budi mi tugu i patnju i kad sam najsrećnija kraj tebe.

Čuvam te sebično od drugih za sebe, a njegove su želje uvek samo ta mala stvar, koju ti ne zavređuješ, i bile. Da ga grlim i čuvam, da ga nikome ne dam.

Mislim o ovome sve tiše, ubija me grešnosti mog srca, sve mi se o glavu obija, a ja opet volim samo tebe i nikoga na ovom svetu više...