EKO

Pocetak je bio ovakav:
Tog dana se odjednom zaculo sudaranje zvoncica koje je cinilo jako privlacan zvuk, istog trenutka svi su spustili glave.
"Sta se desava?"- pitala je jedna devojcica decaka pored nje, koji je kao i ona nosio drva za potpalu, samo sto je on nosio vise od nje, iako ni ona nije imala malo u svojim rukama
"To je crna dama, zena koja je zrtvovala najvoljeniju osobu da spase ceo svet, tako nas je spasila. Ta osoba, njena najvoljenija, no je bio ratnik kakav cu jednog dana postati i ja. Zvoncice koje cujes su njegovi, dok je njena kosa pocrnela dana kada je zrtovala svog ratnika"- odgovori joj nazad decak i sam spustajuci glavu, cineci da ga i ona prati iako nije mogla a da u postpunosti odvoji pogled od zene koje je imala zanosnu belu haljinu
Htela je da i ona jednog dana dobije bas takvu haljinu i bude toliko jaka.
"Ja nikada necu uraditi to, bolje je biti zlikovac"- vratila je devojcica nazad
Kraj je bio slican:
Sve je bilo isto kao i na pocetku samo sto sada ja nosim zvoncice, dok se drugih dvoje klanjaju i devojcica postavlja ista pitanja koja sam ja, dok decak pored odgovara kao sto je nekada on. Sve je isto a opet toliko razlicito, jesu zvoncici bili njegovi, ali su ujedno bili i moji.
I ja nisam bila sposobna da hodam na svoje noge, ali on jeste bio za oboje.