Ostrvo Aran, Škotska. Dva automobila su naletela jedan na drugi. Četrnaestogodišnji dečak, koji je zadobio lakše ogrebotine izvukao je svoju onosvešćenu majku iz automobila i otišao da vidi šta je sam drugim autom. Na prednjem sedištu je zatekao dva beživotna tela muškarca i žene, a na zadnjem sedištu petogodišnju, uplakanu devojčicu koja je pokušavala da otvori vrata i izađe iz automobila u kojem se već osećao dim.
Razbio je staklo i izvukao devojčicu samo trenutak pre nego što je auto počeo da gori.
Ljudi su se počeli brzo okupljati u pokušaju da ugase vatru. Gledali su u devojčicu koju su sažaljevali još i više jer devojčica ne samo da je ostala sama nego nije bila ni lepa.
Dečak je dobro upamtio lica svih tih ljudi kao opomenu da jednog dana, u budućnosti, ne veruje u njihovu procenu. Devojčica u ovoj dobi nije bila lepa, ali on nije sumnjao da će se za koju godinu ona pretvoriti u lepoticu od koje će svima njima zastajati dah.
Čuo je da ona izgovara svoje ime.
Freja.
Moja Freja, rekao je sebi tada.
Dečak je bio Ragnal Lui Aran MekLeod od Arandena, budući vojvoda od Arandena. Devojčica se zvala Freja Meri Lesli, bila je siroče.
Postala mu je sve u onom momentu kada mu nije trebao niko, kada nije želeo nikog. I bila mu je zabranjena a zabranjeno je oduvek bilo i najslađe.
•Priča je samo moje vlasništvo, plod moje mašte i svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima je slučajnost•