Loren je imala samo 17 godina kada je njen život zauvek promenio pravac. Udala se za Krisa, muškarca kojeg jedva da je poznavala, ali koji je pripadao opasnom svetu mafije. Nije to bila ljubav, barem ne na početku. Bila je to odluka zasnovana na očaju, na njenoj želji da pobegne od svega što je znala i na obećanju života koji nije mogao biti dalje od onog koji je imala.
Kris je bio hladan, smiren i uvek korak ispred svih, ali je slušao svog najboljeg prijatelja Damira. Damir, uveren da Loren nije ništa više od mlade devojke koja treba da bude pod kontrolom, stalno je nagovarao Krisa da postane stroži prema njoj. "Ona je klinka," govorio je Damir, "Ne možeš joj verovati. Moraš je držati na kratkom povocu."
Kris je poverovao, i njihova veza se ubrzo pretvorila u igru moći, kontrole i sumnje. Loren je isprva osećala samo prazninu, kao ptica u zlatnom kavezu. Nije se zaljubila u Krisa na početku, ali s vremenom, kroz svu hladnoću i zidove koje je podigao oko sebe, ona je počela da vidi nešto više. Počela je da primećuje kako je štiti, kako je posmatra sa distance, i to ju je zbunilo. Srce joj je polako počelo da kuca za njega.
Dok se borila sa svojim osećanjima, svet oko nje postajao je sve opasniji. Pitanje nije više bilo da li voli Krisa, već da li može preživeti u svetu u kom je ljubav često bila smrtonosna.