,,Onog trenutka kada sam je ugledao znao
sam da ce me slomiti, znao
sam da ce biti moj gubitak i moja pobeda.
Bila je zamisljena, gledala je negde u daljinu,
imala je klasicnu
lepotu tela, nicega previse, dugu crnu kosu,
ali imala je magicno
lice, ono lice koje privlaci svakog da ga
pogleda, usne boje vina,
vina koje bih rado probao. Pogledala me
je, te oci, boje jesenjeg
lisca, u njima nije bilo topline, samo led. Tog
trenutka sam znao da
mora biti moja, da moram vratiti sjaj tim
ocima, hladnim kao led,
moram promeniti taj pogled ranjene zveri,
tom palom Andjelu..."
Sa devetnaest godina svog života Lana Simić nije bila dovoljno dobra devojka za Vojina Matića. Slomila mu je srce, podlegla ubeđenjima njegove majke i napustila Srbiju.
Nakon petnaest godina ona se vraća kući kao drugačija osoba, sada je zrela žena koja uživa u plodovima svog dugogodišnjeg rada, ali koja je usput negde izgubila smisao svog života.
Za petnaest godina ljudi se promene, nije se samo promenila ona, promenili su se i oni koji su je voleli, ali i oni koji je nisu voleli.
Susret sa ljudima o kojima nije volela da razmišlja pokazaće joj da život ume da sklopi kockice na svoj način. Nada, saosećanje, oproštaj i ljubav uvek su prisutni u svima nama, samo je potrebno pronaći ih i zadržati.