Zlatna ruševina

𝐒𝐓𝐄𝐋𝐋𝐀 𝐂𝐀𝐋𝐋𝐀𝐖𝐀𝐘

Kako da prestanete voljeti nekoga ko je prokrvario svaki deo vas?
On nije uspomena - ne mogu mu pobeći. On je senka koju ću uvek juriti, ljubav koju nikada neću pobeći.
Nikada nisam mogla da objasnim šta je to kod njega što me vuče nazad, kao magnet, čak i posle svega što smo prošli.
On je bio moje sidro i moj uragan.
Mrzim ga zbog toga kako me je slomio, zbog laži, tišine. Ali svaki put kada ga pogledam, vidim delove nas, i osećam se kao da je on jedini koji poznaje najdublje delove mene.
Nikada neću moći da mu pobegnem.
Bez obzira koliko daleko trčim, on je deo mene - moja najveća greška i moja najveća ljubav.

𝐓𝐑𝐈𝐒𝐓𝐈𝐀𝐍 𝐂𝐀𝐋𝐋𝐀𝐇𝐀𝐍

Rastrgni me, a njeno ime bi i dalje odjekivalo u mojim ruševinama. Čak i ako me mrzi, ona je i dalje jedina osoba kojoj sam ikada zaista pripadao.
Uvek padam, a ona je tlo ispod mene.
Ona je vatra koja me je živog spalila, a ja ne znam kako da odem iz pepela.
Uništio sam je, i u našim ruševinama, izgubljen sam - spotičući se između komada nečega što je trebalo da bude lepo.
Ona je katastrofa koja mi nikada neću prestati trebati.
Ja sam bol koja neće ikada da prestane da žudi.