Poljubac koji je promenio sve

Mia je odrasla u kući punoj glasova, smeha i dečijih nestašluka. Njen brat Marko, stariji od nje pet godina, uvek je bio okružen prijateljima. Jedan od njih, Alek, oduvek je privlačio njenu pažnju. Za malenu sedmogodišnju Miu, on je bio više od običnog dečaka - bio je njen mali svet. Dok su njih cetvorica planirali avanture i pričali o stvarima koje su za nju bile prevelike i preteške da razume, Mia je uvek kružila oko njih, neumorno pokušavajući da uhvati Alekov pogled, njegov osmeh, bilo šta što bi značilo da je primećena.

Za njega, ona je bila samo bratova mlađa sestra - neozbiljna, dosadna i uvek u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. „Mala streberka" - tako ju je zvao s podsmehom, ne sluteći koliko su te reči bolele, koliko su je terale da se povuče u svoj svet tišine i snova o danu kada će i ona porasti.

Godinama kasnije, nakon srednje škole, Mia donosi odluku koja menja sve - napušta Beograd i odlazi u Italiju. Iza sebe ostavlja grad pun uspomena, dom koji je mirisao na detinjstvo, i Aleka, koji nije shvatio šta joj je značio. Njihov poslednji susret, ukraden poljubac i reči koje joj je tada uputio, ostaju da je prate kao senka. Nikada nije rekla šta oseća. Nikada nije saznala šta se krije iza njegovih očiju.

Ali život ima čudan način da nas vraća tamo gde pripadamo - baš kada to najmanje očekujemo.