Kako je lijepo
- Reads 6
- Votes 0
- Parts 1
You may also like
Prolaznost života
I kada u meni klone sve moje i odumre tihim šapatom, kada mi se ime zaboravi, telo ščili; i kada klonu moje reči, i kada izblede i odustanu moje misli, i kada umorna klonu moja osećanja, i kada me napuste svi ovozemaljski refleksi, i kada me napuste sve one slike koje imam u glavi, kad zažmurim... i kad svi prizivi iščile iz mene kao jutarnja rosa... kada eho mojih koraka ne bude pritiskao zemlju, kada vazduh ovog sveta napusti moj dah i u neznane prostore pođem sam... Kad napustim ovaj svet, hoću li otrčati u zagrljaj svojoj majci, onako kako sam to kao dete činio, pa makar i plačući? Ceo moj život bio je oplakivanje daljina. Celog svog života upitao sam pogled na drugu obalu. Hodao sam i lutao po bespućima, tražeći to mesto bez obala, bez razdvojenosti.. i ne nalazio. Da li je ljubav u nama jednodnevni cvet, što zorom cveta, a večerom vene umoran od svetlosti i topline, ona vatra koja plane i ubrzo zgasne? Iskrenost je ogledalo ljubavi. Iskrenost je ljubav pretočena u reč ili ćutanje. Iskreno srce je i u greškama iskreno, dok neiskren čovek i u najboljim namerama nanosi bol. Kao da još uvek čujem glas: Sine, šta ćeš majka da ti kupi? Šta da mi kupi? Nisam imao nikakvih želja, samo sam želeo da me ne ostavlja. Ipak, jednom, kad je došla, donela mi je jedne plave patike i jedne crne cipele. Bile su baš onakve kakve sam zamišljao. Toliko sam ih voleo da ih nikada nisam nosio, čuvao sam ih i čuvao dok mi nisu omalile. Danas ti trčim bosonog, ranjavih nogu i još uvek uplakanog srca. I svaka se moja radost, kao i ona prva, odmah pretače u suze za tobom. Pa i juče mi je srce bilo puno tvoga prisustva, plakalo i radovali ti se. Ja više ne umem da te tražim! Nikada nisam umeo da se radujem susretu. Osećaj prolaznosti i tada me je mučio. Ljubav ga je samo naglašavala. Osećaj da sledi rastanak moju je radost pretvarao u suze na samom početku, tako da sam se svake radosti lišavao. Ta težnja za nečim potpunim, neprolaznim,
𝑷𝒐𝒈𝒓𝒆𝒔𝒂𝒏 𝒃𝒓𝒐𝒋
devojka Q. greškom dobija poruku od nekoga ko planira da napusti sve i nestane. Umesto da ignoriše poruku, ona započinje razgovor koji menja živote oboma.
I kada u meni klone sve moje i odumre tihim šapatom, kada mi se ime zaboravi, telo ščili; i kada klonu moje reči, i kada izblede i odustanu moje misli, i kada umorna klonu moja osećanja, i kada me napuste svi ovozemaljski refleksi, i kada me napuste sve one slike koje imam u glavi, kad zažmurim... i kad svi prizivi iščile iz mene kao jutarnja rosa... kada eho mojih koraka ne bude pritiskao zemlju, kada vazduh ovog sveta napusti moj dah i u neznane prostore pođem sam... Kad napustim ovaj svet, hoću li otrčati u zagrljaj svojoj majci, onako kako sam to kao dete činio, pa makar i plačući? Ceo moj život bio je oplakivanje daljina. Celog svog života upitao sam pogled na drugu obalu. Hodao sam i lutao po bespućima, tražeći to mesto bez obala, bez razdvojenosti.. i ne nalazio. Da li je ljubav u nama jednodnevni cvet, što zorom cveta, a večerom vene umoran od svetlosti i topline, ona vatra koja plane i ubrzo zgasne? Iskrenost je ogledalo ljubavi. Iskrenost je ljubav pretočena u reč ili ćutanje. Iskreno srce je i u greškama iskreno, dok neiskren čovek i u najboljim namerama nanosi bol. Kao da još uvek čujem glas: Sine, šta ćeš majka da ti kupi? Šta da mi kupi? Nisam imao nikakvih želja, samo sam želeo da me ne ostavlja. Ipak, jednom, kad je došla, donela mi je jedne plave patike i jedne crne cipele. Bile su baš onakve kakve sam zamišljao. Toliko sam ih voleo da ih nikada nisam nosio, čuvao sam ih i čuvao dok mi nisu omalile. Danas ti trčim bosonog, ranjavih nogu i još uvek uplakanog srca. I svaka se moja radost, kao i ona prva, odmah pretače u suze za tobom. Pa i juče mi je srce bilo puno tvoga prisustva, plakalo i radovali ti se. Ja više ne umem da te tražim! Nikada nisam umeo da se radujem susretu. Osećaj prolaznosti i tada me je mučio. Ljubav ga je samo naglašavala. Osećaj da sledi rastanak moju je radost pretvarao u suze na samom početku, tako da sam se svake radosti lišavao. Ta težnja za nečim potpunim, neprolaznim,
More details