Vanila

Iskra nije verovala u ljubav koja se dogodi iznenada, osim onda kad ju je doživela. Vasilije je ušao u njen život mirno, kao da je tu oduvek pripadao, i probudio u njoj emociju koju, do tada, nije umela ni da zamisli. Sa njim je prvi put osetila da je stvarno viđena: ranjiva, nežna, hrabra i svoja.

Ali jednoga dana, bez objašnjenja, bez pozdrava, bez traga, otišao je. Nikada nije saznala zašto je otišao. Ni gde. Samo je nestao, i sa sobom odneo deo nje koji se nikada nije vratio.

Tri godine kasnije, Iskra je verena. Živi život koji izgleda kao ispravan izbor , stabilan, miran, predvidiv. Planira da sa svojim verenikom izgradi kuću iz snova. Kuću koja simbolizuje novi početak, sigurnost, budućnost. Kuću bez bura. Kuću koja miriše na nežnost, na vanilu.

Sve je bilo pod kontrolom, sve dok se nije pojavilo ime izvođača radova.
Ime koje je znala napamet. I prezime koje nikada nije zaboravila.
On.