Opusti Se Ćale

"Hoćeš li da prekineš? ", pitao sam budalu ispred sebe, pokušavajući da obuzdam bes koji raste u meni.
Njegovo ćutanje i podli osmeh dali su mi do znanja više nego što bi mi dala bilo koja reč koja izadje iz njegovih prljavih usta. Neće prestati. Nastaviće da me iskušava sve dok ne dostignem granicu i ne eksplodiram. Što u mom slučaju nije teško.
Poznat sam po svom karakteru. Svadje, oštre reči, pretnje, pa čak i tuče bile su deo mog sjebanog života.
Otac mi je šef lokalne policije, što ti dobro dođe ako se vraćaš kući iz kafane svako veče, sa rukama prekrivenim flekama nečije krvi. On hoće da budem savršen, veruje da ja to mogu.
"Sranje. ", kažem i po prvi put u svom životu uzimam pištolj u ruke. Adrenalin projuri kroz moje vene čim moja ruka načini kontakt sa hladnim metalnim predmetom, kakav i treba da bude sa obzirom na to da je napravljen za oduzimanje ljudskih života. Ali, budimo iskreni, nekima od nas ni ne vredi da žive.
Osećam ruku preko moje. Nežna ženska ruka.
Ona.