"Nacin na koji hodas kao da je sve tvoje, nacin na koji se smejes,tvoje oci crne, osmeh, tvoje ruke ybog koji sam se osecala sigurno,tvoje usne, tvoj glas izazivao je u meni lavinu emocija.Nacin na koji me ljubis, tvoje ruke na meni, tvoji zagrljaji, tvoji prsti koji su mi brisali suze i dirali mi kozu. Ostavili su pecat na meni. Bas kao i ti na mom srcu.Zavolela sam te a da toga nisam ni bila svesna, desilo se tako brzo ulazio si polako ali sigurno u moje srce.Na kraju ga slomio na milion komadica"
Kada dobijete ponudu koju ne možete da odbijete, onda je naravno prihvatate. Isto je uradila i Eloise. Odlazak u velikom gradu, koji joj je potpuno stran, može biti težak. Ali slučajan susret koji neće biti poslednji, menja stvar. Koliko jedan susret može povezati dva stranca? Dva stranca koja su se upoznala samo par sati ranije od njihovog dogovorenog susreta, a da toga nisu svesni. Hoće li svaki naredni susret dovesti do drhtaja srca? I da li je uopšte moguće ignorisati ga? Da li je moguće kontrolisati ga?