Milan

Bili su to gadni dani. Već je podosta godina kako se veliki rat završio a zemljom je još sirotinja tražila svoj komad hleba. Došao je iz armije. To su najsrećniji dani u životu vojnika. Vrelina u njegovoj glavi i lupanje srca na samu pomisao da je slobodan dovoljan su razlog da na ovom svetu za njega nema briga i da je život lep.
Otvorena vrata kao da su čekala široka ramena i lepuškastog momka od dvadeset godina da prodju. Onako ispucala od sunca i kiše delovala su kao da ce se svakoga časa pasti i pući na pola.. Zaškripela je drvena, pomalo istrulela daska pod njegovim dugim stopalima dok je odvažno ulazio u svoj topli dom.