Izgubljena sećanja

Taj pogled...
Taj osmeh...
Nemoguće...
To nije ona...
Ona je nestala..
Davno je nestala...
Devojka smaragdnih očiju osmehnula se momku koji ju je zbunjeno gledao... Progutavši ogromnu knedlu prišao joj je korak. Nastavila je da se smeši i da ga gleda pravo u oči. Napravio je još jedan korak, a zatim zastao.
Momak u kojem se konstantno borilo dobro i zlo, momak kojem je želja za osvetom tekla venama, okrenuo se i duboko uzdahnuo.
To nije ona, ona više nije medju živima.
-To nisi ti.- tiho je prošaputao i počeo da se udaljava od nje... Osećanje koje je tada prostrujalo kroz njega i učinilo da njegovo srce zadrhti, bilo je toliko prijatno, a opet toliko nepoznato. Nova neistražena teritorija, nova teritorija na koju se plašio da zakorači.

To je osećanje prouzrokovala je.... ljubav... ona.

Vukova priča:
"Stari indijski poglavica je rekao svome unuku: -Dete! U našim srcima su dva vuka. Jedan vuk je zao i besan, zavidan, ljubomoran, ohol i slab. Drugi vuk je dobar vuk. Sa sobom nosi dostojanstvo, mir, ljubav, nadu i veru. Ova dva vuka uvek ratuju u nama.
Unuk je upitao svog dedu: - Deda, koji onda od njih pobedjuje?
Indijski poglavica je odgovorio: -Onaj kojeg hraniš.