Leto je prošlo veoma brzo i ponovo je došao taj prvi septembar, prvi dan škole. Ali, ovog puta sve je bilo drugačije. Druga škola, drugo odeljenje, novo društvo, nisam znala kako ću se uklopiti i sve mi je bilo nepoznato.
Polako sam počela da se upoznajem sa svojim novim odeljenjem i sa novim društvom. Svi smo se veoma brzo zbližili i dani u školi su mi postajali sve zanimljiviji. Počela sam da upoznajem i druga odeljenja, a onda sam upoznala njega. Bio mi je simpatičan a ni ime mu nisam znala. Naravno, upoznali smo se, a ja nisam ni slutila šta me čeka.
Saznala sam da sam mu slatka i, iskreno, bila sam zbunjena. Ubrzo mi je stigla njegova poruka. Počeli smo redovno da se dopisujemo. Iz dana u dan njegove poruke su mi sve više izmamnjivale osmeh na lice. Shvatila sam da je postao nešto više od simpatične osobe, shvatila sam da je počeo da mi se sviđa. Primetila sam da se i ja njemu sviđam, pa, bar sam tako mislila.
Cesto su ju zvali princeza, bila je veoma poslusna tinejdzerka, roditelji su joj sve ugadjali iako nije bila tipa ljudi koja uvijek zele nesto vise i nesto novo. Zvala se Kejti. Ona je bila jedna od najljepsih i najzgodnijih cura u razredu, ali ona to nije koristila kao sto to mnoge druge rade. Na njoj su svi najvise voljeli njen prelijepi iskreni osmijeh i njene kristalno bijele zube.Njen zivot kao da je bio isplaniran i licio je na bajku..sve dok se on nije pojavio.