Prokleta Ljubav.

Budiš se. Ustaješ sav sretan iz kreveta sa nadom da ćeš voljenu osobu sresti. Jedva čekaš da kreneš,da dođeš na autobus. Da otrčiš u njegov zagrljaj,a onda... Onda izgubiš smisao za život. Vidiš ga s drugom. Stoji. Priča s njom. Sav sretan. Zagrli je. Okameniš se. Čitav svijet se sruši. Izgubiš se. Ljut si. Da upravo se meni to desilo. Onako prolazim kraj njega. Ni da ga pogledam,niti išta. Zgadio ti je sve. Zazvonilo je. Stajemo u red. I čekamo da uđemo u školu. On dolazi do mene i pita me '' Šta je tebi? Sve u redu? " okrenem glavu od njega. Sva ta bol u meni,došlo mii je da ga udarim pleskom. Al nisam. Suzdržala sam se. Dok smo bili na nastavi nisam slušala profesora. Misliš u sebi kako je mogao. Kako je imao srca. Ne vjeruješ. Došao je odmor. On je došao do mene da me zagrli no ja sam samo se izmakla i rekla mu '' mene više nikad ali baš nikad nemoj da si takao,jasno?" plačući sa suzama u očima otrčala sam od njega. Otišla od njega ali zauvijek!!❤❤