-Ko...-protrljala sam oči-Ko si ti? Neka veoma niska,veoma žuta i veoma kockasta silueta me je posmatrala,ali još uvek nisam mogla da shvatim šta se desilo.Ah,da,osetila sam da mi je jako hladno.I mokra sam.Malo sam se osvrnula oko sebe i videla da je sve zavejano.Zar nije sad proleće?!Da,jeste,april je,nemoguće da pada sneg u aprilu!Naglo sam se podigla gledajući oko sebe histerično,tražeći bilo šta što bi podsećalo na moju toplu sobu,policu sa hiljade knjiga i ostale poznate stvari,ali videla sam samo veoma,veoma čudne kuće zavejane snegom.Kad mi je vid postao malo bolji,videla sam da tu ima više ljudi od malog kockastog.Tačnije,nisu to bili ljudi,ali dobro. -Ko ste sad vi i šta ću ja ovde?-pitala sam ta čuda koja su me gledala kao da sam pala s Marsa. -Sunđer Bob!-mali kockasti sa mnogo krivim zubima je stupio korak napred ponosno se javljajući. -Patrik Zvezda!-istupilo je i drugo debelo zvezdano čudo takođe ponosno,sa veoma glupim glasom se javljajući. Ostali su me samo gledali kao da...Da sam pala s Marsa,kao što sam malopre i rekla.Šta se dešava ovde?!All Rights Reserved
1 part