Priče Iz Harema

Sedim nad kovčegom.Suze se slivaju niz moje obraze.Ali ja vidim samo tamu.I da upale stotinu sveća neće mi biri bolje.Moj dragi je u kovcegu i skakog trena doći će age da ga uzmu i pokopaju ga.Ovi trenuci mi se čine kao večnost.Za mene vreme je stalo ,i cini mi se kao večnost.Ali kad ga budu uzeli ,vreme neće postojati.Nema zivota bez ljubavi.Ja sam to kasno shvatila.Dušmani,oslepeli su me,i ne vidim njegovu crnu kosu kao ugalj,ne vidim njegovu urednu bradu,ne vidim njegove lepe jagodice,ali osećam.Osecam njegovo hladno telo.Meku kožu ispod slojeva svile.Naginjem se prema njemu i mirišem mu teme glave.Da to je taj miris.Zašto majke plaču kada mirišu teme svoje dece?Zato što tu je njihov miris od njihovog rodjenja sve do snrti isti,pa ih priseća na srecnija vremena.To je taj miris,od dana ka smo se prvi put videli i sve do sada.Koliko ga god žene kupale u ruzinoj vodici miris je ostao isti.

Age su usle.Stezem kvaku kovcega cvrsto,ali slaba sam ,zbog bolesti jedva i čašu držim.Lako su m