ŠAV

Samo jedan šav bio je dovoljan da se Barbara zagleda, ni manje, ni više već u doktora. Ne, to nije bio bilo kakav doktor. Ne onakav kakvog bi svatko očekivao u ordinaciji. Ne onaj sa sijedom kosom, brkovima i naočalama koje samo što ne ispadnu s vrha nosa. Ovaj doktor je bio sve samo ne takav. Doktor Bassi bio je tridesettrogodišnjak. Zgodan. Mišičav. I jako privlačan. Onako privlačan da poželiš svako malo primat injekcije od njega. Toliko privlačan da bi odmah zbog njega zavoljeli odvratan miris bolnice...

- Pratim što radi rukama. Uzima alkohol i gazu. U sljedećem trenutku jednu ruku mi položi iznad koljena, a drugom nježno čisti ranu na koljenu. Osjetim njegov vreo dlan na svojoj nozi. Oh kako bi voljela da pomakne ruku malo više...

-˝Vi ćete me šivati?˝ upitam ga. ˝Da. Ne boj te se u dobrim ste rukama.˝ kaže i nasmije mi se. Dobro jesam li ja luda ili? Što mu je to trebalo značiti 'u dobrim ste rukama'? Pa voljela bi biti u njegovim rukama...

- Željela sam da stenjem njegovo ime, a sad mi je neugodno kad mi je vidio gaćice. Ležala sam u tišini dok je on šivao moje koljeno. Bila sam svjesna da trebam paziti na svaki svoj pokret nogom jer samo jedan pokret otkrio bi i više nego što želim pokazati. ˝Evo ga. Završili smo. Imate samo jedan šav.˝ kaže mi i zagleda se u mene. Ima neki čudan pogled. Želi li i on mene?...

❤ Danny