Zovem se Emma,mada prijatelji me obično zovu samo Em (što mi nesmeta) Živim sa mamom,jedinica sam a otac mi je umro dok sam još imala pet godina. Ne pričam mnogo,obično provodim dosta vremena u mojoj sobi i crtam. Nije da nemam prijatelje baš suprotno imam ih mnogo ali stalno postavljam sebi pitanje ,,Ako imam toliko prijatelja zašto se osjećaš tako usamljeno" Zbog maminog posla sjutra se selimo u London.Dok je tata bio živ stalno smo selili što me je izsludjivalo.Pa eto opet se selim u novi nepoznati grad.Šta još reći o meni pa ništa više ja sam vam kako se kaže kao otvorena knjiga koju ne možete da shvatite.Moja mama ili prijatelji bar ne mogu.