Napokon! Stigla sam u svoj novi pocetak. Novi zivot ,sve novo ,nadam se da ce biti bolje nego pre. U londonu sam. Svom omiljenom gradu, prekosutra krecem u skolu. Ali prvo moram da stignem do svog novog stana. I tako krenula sam, izasla sa aerodroma sa dva ogromna kofera i torbom i odjednom cujem neko krckanje ,kao da nesto puca, okrenula sam se prema koferu ali nista nisam primetila. Osim da sam se spucala u nekog. Dizem pogled i ugledam prelepe braon oci ,svetlo smedju kosu i najlepsi osmeh koji sam u zivotu videla. Izvinjavam se i nastavljam dalje, nadajuci se da cu ga jos bar jednom videti u zivoti. Da evome stigla sam. Napokon do svog stana, prelep je .Uzgren nisam se ni predstavila, ja sam Kristina i ovde cu ici na pravni fakultet. Preumorna sam od puta, pa se necu danas raspakovati idem samo da se istusiram i da spavam. Nadam se da vam se svidja prica, posto mi je ovo prva koju sam napisala :-D ♥