Napokon! Stigla sam u svoj novi pocetak. Novi zivot ,sve novo ,nadam se da ce biti bolje nego pre. U londonu sam. Svom omiljenom gradu, prekosutra krecem u skolu. Ali prvo moram da stignem do svog novog stana. I tako krenula sam, izasla sa aerodroma sa dva ogromna kofera i torbom i odjednom cujem neko krckanje ,kao da nesto puca, okrenula sam se prema koferu ali nista nisam primetila. Osim da sam se spucala u nekog. Dizem pogled i ugledam prelepe braon oci ,svetlo smedju kosu i najlepsi osmeh koji sam u zivotu videla. Izvinjavam se i nastavljam dalje, nadajuci se da cu ga jos bar jednom videti u zivoti. Da evome stigla sam. Napokon do svog stana, prelep je .Uzgren nisam se ni predstavila, ja sam Kristina i ovde cu ici na pravni fakultet. Preumorna sam od puta, pa se necu danas raspakovati idem samo da se istusiram i da spavam.
Nadam se da vam se svidja prica, posto mi je ovo prva koju sam napisala :-D ♥
Ja sam savršena, nezavisna i neosvojiva.
Osvojiti mene je pravi izazov i samo oni najhrabriji pristaju na njega.
Prvi, dugi,treći,četvrti; svi oni su mislili da imaju šanse, ali prevarili su se.
Mislili su da je jedan moj osmeh dovoljan i gotovo, pobedili su.
Ali nisu bi blizu pobedi, već porazu.
Osvojiti mene je kao igrati šah - ja sam vodeća figura na tabli, najvažnija igračka koja određuje ishod. Mnogi misle da mogu lako da me savladaju, ali prava igra počinje tek kada shvate da svaki potez mora biti pažljivo osmišljen.
Osvojiti mene je krajnje nemoguće i priznajem jedva čekam da me neko osvoji.
Kažu suprotnosti se privlače, ali šta će se desiti kada se privuku dve gotivo iste osobe. Hoće li nastati harmonija ili ipak haos?